SMEDEREVO, 24. april 2017 – Profesor na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu Zdravko Mićanović sinoć je u holu Centra za kulturu Smederevo otvorio izložbu pozorišnog plakata „Sumnjivo lice“ na kojoj su predstavljena zanimljiva autorska rešenja studenata Fakulteta primenjenih umetnosti, odsek Grafički dizajn, inspirisanih Nušićevim delom. Našim čitaocima predstavljamo ono što je pripremio za svečano otvaranje izložbe u Smederevu.
-Pomalo me plaši činjenica koliko je aktuelno sve što je Nušić napisao – Lilija Maravilja, bugarska glumica.
-Nušić nam je dao dijagnozu – Egon Savin, pozorišni reditelj.
Prema beleškama samog Branislava Nušića, komad „Sumnjivo lice“ prikazan je prvi put na beogradskoj pozornici 1923. godine, a pisan je 1887. ili 1888. godine.
Znači, trebalo je proći trideset pet godina do njegovog zvaničnog pojavljivanja.
Prvi kome je Nušić ponudio komad bio je upravitelj „Kraljevskog srpskog narodnog pozorišta“ Milorad Šapčanin, koji mu je prilikom vraćanja teksta savetovao da taj svoj komad spali. Po odlasku Šapčanina za upravitelja je postavljen Nikola Petrović koji je svojim uverenjima budio veće nade za prolazak navedenog komada. No, i ovaj vraća Nušiću tekst s obrazloženjem da je mator da bi išao u aps i predložio je Nušiću da ga što pre nosi svojoj kući.
Na kraju, kada je Nušić došao na mesto upravitelja pozorišta, sam je sebi čestitao na tom tekstu, ali takođe predložio, opet samom sebi, da ga nosi kući, jer ne bi bio rad da se nađe u njegovoj upravničkoj fioci.
Ako i nije naslov komedije direktno probudio veliki oprez tri upravnika Kraljevskog srpskog narodnog pozorišta, među njima i Nušića, svakako je sadržaj „Sumnjivog lica“, jednim svojim delom, doprineo da navedeno delo sačeka odgovarajuću „političku klimu“ za premijerno izvođenje.
Plakati-radovi studenata FPU iz Beograda – odsek Grafički dizajn nastali kao vežbe na temu „Sumnjivog lica“, u manjem broju i nekoliko drugih dela Branislava Nušića, „živopisno“ zamešateljstvo i višegodišnje čekanje na javno predstavljanje, poput svog izvornika, nisu prolazili. Neki od tih plakata se i sveže dovršeni nalaze ovih dana pred posetiocima, izloženi na „Nušićevim danima“ u Smederevu.
Pored činjenice da ovi studentski radovi nisu prošli iskustvo tako dugog čekanja na premijerno pojavljivanje iskrsava i pitanje koje još glasnije odzvanja: Da li je deo naslova, odnosno sintagma nesumnjivi plakati rezultat iskustva suprotnog iskustvu komada „Sumnjivo lice“? Ili su možda nesumnjivi plakati „provereni“ od starta u odnosu na „Sumnjivo lice“? Svakako ne! Pozitivan odgovor, bez daljneg, bio bi nepriličan. Sintagma iz naslova je je više okrenuta značenju koje dotiče uopšte promenjenu poziciju plakata danas.
Dodajući prefiks, odnosno negativnu rečcu ne, na koren reči sumnjiv, nastaje reč nesumnjiv, suprotna značenju svog korena. Kompletna „priča“ se odvija direktno u materijalu gradnje, odnosno tekstu. Značenje nastaje isključivo kao rezultat te operacije. Time je pažnja preko igre sumnjiv/nesumnjiv kao odskočne daske dobacila do plakata i njegovih značenja. Već dugo je činjenica da je plakat sve manje posrednik i prenosilac nekakve poruke. On se sve manje bavi proizvodima i uslugama prenoseći informacije o njima. Nekada primarne funkcije plakata – prenos i posredništvo, blede. Novina je u tome, da plakat, gradeći vlastitu strukturu istovremeno gradi i značenje neovisno o spoljnim činiocima ali imajući ih u vidu. Tako je onda i prihvatljivija tvrdnja da i ovi plakati-radovi jesu nesumnjivi, odnosno, ako tu reč sagledavamo i sinonimno, onda i pouzdani, i apsolutni, i izvesni, i savršeni, i sigurni, i prirodni, i bezuslovni, i neupitni kao inspiratori jednog novog problematizovanja izabranih tema, u ovom slučaju približavanja Nušiću, ili jednog novog otkrivanja Nušića. Plakati ne upućuju na Nušićevo delo, već autonomno govore o njemu. Istovremeno se stvaraju mreže novih odnosa: doživljaja, asocijacija, utisaka, senzibiliteta i autora (pošiljaoca) i sudionika, učesnika (primalaca), ne više samo gledalaca-posmatrača. Naravno, krajnji rezultat toga je pre svega građenje trajnijeg odnosa sa delom Branislava Nušića.
Zdravko Mićanović, redovni profesor
Uža umetnička oblast: grafički dizajn. Predmet: Plakat (osnovne studije) Plakat (master). Radi na Fakultetu primenjenih umetnosti od 2004. godine.
Diplomirao 1977, na Akademiji likovnih umetnosti u Sarajevu, na Slikarskom odseku. Magistrirao 1998. na Fakultetu primenjenih umetnosti iz oblasti grafičkog dizajna – plakata. Od 2004. docent za oblast grafički dizajn. Izabran u zvanje vanrednog profesora 2011. godine, a u zvanje redovnog profesora 2016. godine.
Aktivnosti i oblasti interesovanja: grafički dizajn-plakat, crtež kao likovna disciplina, primenjena grafika (ilustracija, karikatura, strip).
Samostalne izložbe (20) iz oblasti: grafičkog dizajna-plakata, ilustracije, stripa i crteža kao samostalne likovne discipline (Beograd, Novi Sad, Subotica, Ljubljana, Rijeka, Krk, Brač, Tuzla, Brčko).
Učestvovao na skupovima o grafičkom dizajnu i oglašavanju i održao više predavanja iz tih oblasti (Institut, Servantes, Istraživačka stanica Petnica, Dom omladine Pančevo, Festival poezije za decu »Bulka« Crvenka).
Član žirija na međunarodnoj izložbi »Zlatni osmeh«, 2010.
Član umetničkog saveta manifestacije »Zlatno pero« u sazivu 2011/12.
Profesionalna saradnja sa institucijama: Narodni muzej Beograd, Narodno pozorište Beograd, Zavod za udžbenike i nastavna sredsta, Srpska književna zadruga, Manifestacija »Susreti pozorišta«, Brčko.
Važnije nagrade:
Godišnja nagrada Saatchi & Saatchi za vizuelni identitet 1992.
Nagrada za dizajn , Majska izložba ULPUDS , 1995.
Otkupna nagrada MPU za ambalažu i nagrada ULUPUDUS, Oktobarski salon 1995.
Nagrada za katalog na godišnjim susretima PR – Beograd 2003.
Dve nagrade za plakat 21. susreti pozorišta BiH , Brčko 2004.
Nekoliko nagrada za kalendare na Jugoslovenskoj izložbi kalendara , Novi Sad
Dve nagrade za ilustraciju na Jugoslovenskim izložbama , Jugodidakta
(1988. i 1990, Sarajevo )
I nagrada za portret na pratećoj izložbi »Zlatni osmeh – Beograd 2008«